ABR -Advanced Biomehanical rehabilitation

Što je ABR?
ABR je skrachenica za Advanced Biomehanical  rehabilitation .To je zapravo terapija razvijena od  ruskok  izumitelja Leonid Blum.ABR nudi tehnike za trajni oporavak mishichno-koshtanog  sustava. Normalizacijom mishicno-koshtani  sustav funkcije se razvijaju  normalno i  sponrano, kao i u svaku zdravu osobu.Za ABR tehnika, roditelje djece s ograničenjima u razvoju dobijaju  odgovarajuću obuku, a rezultati se dobijaju sa svakodnevnim radom po nekoliko sati (uobicajelo je da se ABr radi po 3saata na dan).

 Kome moze ABR  da pomoci?  
ABR je za roditelje koji su nezadovoljni sa stanjem u kojem je njihovo dijete, za one roditelje koji žele da  svoje dijete oslobode iz oklopa u kome je ono zarobljeno.ABR je za roditelje koji su spremni da rade sa svojim djetetom kako bi mu poboljšati   život.
ABR može se koristiti za osobe s oštećenjem mozga ili odstupanje od mozga, stanja kao što su
Cerebralna paraliza
problemi s govorom
Autizam
hiperaktivnost(ADHD)
mikrocefalija
Down sindrom
Epilepsija
ozljede glave
mozdani udar
skolioze
Ret sindrom
nedonoščadi
ozljede od vakcine
ozljede rbeta
.......
 
Zašto se ABR  razlikuje od druge terapije?
Osnovno pitanje koje postavljaju  roditelje koji posjete našu web stranicu je :  koja  je razlika megju ABR i drugim terapijama? ABR problem  iz različitih perspektiva.Dok je u svim drugim terapijama, cilj je da se izvuce  maksimum  iz dijete sa taj sustav  tijela koje ima  , da se dobije bar neka funkicja , ABR čini suprotno. ABR prvo jača i oporavlja strukture, normalizira mishicno-koshtanog sustava.Preko normalizovanje  mišićno-koštanog sustava, funkcionalne promjene (kontrola glave, kontola tijela , sjedenje , puzanje, hodanje, itd..) dobijaju se spontano, kao i u  svaku zdravu osobu.Dobiveni rezultati s ABR se  nikad ne izgube.Za ABR ne postoji  granica u dobi .Poboljshanja mogu  dobite sve pacijente, bez obzira na dob i stanje.

Cerebralna paraliza- probleme i klasifikacija

Cerebralna paraliza je klinička dijagnoza koja se temelji na kliničkoj slici, povijesti i tijeku bolesti . Cerebralna paraliza klinički se očituje poremećajem kontrole položaja i pokreta tijela, tonusa i refleksa već od dojenačke dobi, često promjenjivim simptomima,ali uvijek je prisutan usporen razvoj motorike. Iako je oštećenje mozga koje uzrokuje CP neprogresivno, simptomi neuromotornog poremećaja se mogu mijenjati, jer na njihovo očitovanje utječu procesi maturacije i plastičnosti mozga kao i terapijski postupci . Zbog promjenjivosti kliničkog nalaza motoričkog poremećaja konačnu dijagnozu te klasificiranjetipaCPnijedozvoljenoučiniti prije 4. godine tj. minimalno 3., optimalno 5. godine .

Djeca s CP čestoimaju pridružena blaža ili teža neurorazvojna odstupanja: poremećaj vida, sluha, epilepsiju, intelektualni deficit,poremećaj govora, osjeta i percepcije . Također, često djeca s CP imaju gastroenterološke probleme koji uključuju teškoće hranjenja i probave, te su često djeca s težim oblicima CP pothranjena i smanjenog rasta.  Također kod težim oblicima CP postoje i respiratorne probleme, ali i poremećaju urodinamike,eformacijama skeleta, osteoporozi koja dovodi do patoloških fraktura i drugih ortopedskih problema. Navedena pridružena odstupanja uzrokovana su istovjetnim oštećenjem mozga ali i rano nastalim poremećajem motorike koji je preduvjet za razvoj drugih cerebralnih funkcija, razvoj skeleta i normalno funkcioniranje drugih organskih sustava.

Klasifikacijski sustav grubih motoričkih funkcija za cerebralnu paralizu (GMFCS)

Prvi stupanj (1)
Hoda bez ograničenja; ograničenje u više zahtjevnim vještinama grube motorike

Drugi stupanj (2)
Hoda bez pomoći; ograničenje u hodu izvan kuće i u kolektivu

Treći stupanj (3)
Hoda koristeći pamagalo za kretanje; ima ograničenja pri hodu na otvorenom i u kolektivu

Četvrti stupanj (4)
Samostalno kretanje uz ograničenja; na otvorenom i u kolektivu, djeca se prevoze ili koriste mobilno pomagalo na električni pogon

Peti stupanj (5)
Samostalno kretanje je jako ograničeno i onda kada se koristi pomoćna tehnologija



Stupnjevanje finihmotoričkih funkcija šaka (BFMF)

Prvi stupanj (1)
Jedna šaka: finamotorikajebezograničenja,drugašakajebezograničenjailionapostojeuzahtjevnijimmotoričkimvještinama
 
Drugi stupanj (2)
(a) Jedna šaka: finamotorikajebezograničenja,sdrugomšakomjemogućesamoprihvaćanjepredmetailizadržavanjeuruci
(b) Obje šake: ograničenja postoje u zahtjevnijim finimmotoričkimvještinama

Treći stupanj (3)
(a) Jedna šaka: finamotorikajebezograničenja,drugašakajebezikakvihfunkcionalnihsposobnosti

(b) Jedna šaka: ograničenja postoje u zahtjevnijim finimmotoričkimvještinama,sdrugomšakomjemogućesamoprihvaćanjepredmeta ili čak niti to

Četvrti stupanj (4)
(a) Obje šake: sposobnost hvatanja i držanja predmeta

(b) Jedna šaka: samo sposobnost hvatanja, druga šaka: samo sposobnost držanja predmeta ili čak niti to

Peti stupanj(5)
Obje šake: samo sposobnost zadržavanja predmeta ili niti to

ABR Skolioza 1

noemvri 2001

juni 2003

septemvri2001

JUNI 2003

Ivan pre ABR i nakon 9 meseca ABR

IVAN PRE ABR- DEKEMVRI 2009

IVAN NAKON 9 MESECA ABR-OKTOMVRI 2010


IVAN PRE ABR-DEKEMVRI 2009

IVAN NAKON 9 MESECA ABR- OKTOMVRI 2010

Bio-električna plastičnost mozga

ABR dokazi pokazuju da nepopravljivost strukturnog oštećenja mozga ne čini oporavak motornih funkcija nemogucim i beznadeznim. Oštećenje mozga nije kritična prepreka za uspešnu biomehaničku rekonstrukciju, sve dok se musculoskeletnom sistemu pristupa i obraca na biomehanički efikasan način. Nema kriticne potrebe za «popravljanjemi» mozga prije pokretanja obnove i biomehaničkog sistema.
Oštećenje mozga nije kritična prepreka za uspešnu bio-mehaničku rekonstrukciju sve dok se misicnoskeletni sistem obradjuje na bio-mehanički ispravan način. Nema kriticne potrebe da se mozak "popravi" prvi.
ABR pristup čini obnovu mehaničkih struktura u musculoskeletnom sistemu svojim prvim i primarnim ciljem. Zašto? Mi podrzavamo sledeci koncept:
Mehanička transformacija misicnoskeletnih elemenata (mišići, zglobovi itd.) automatski menja parametre njihovih električnih naboja. Ovo zatim dovodi do, promene u električnoj aktivnosti ovih elemenata (na primjer, skeletni mišići), a zatim se prevodi u transformaciju *penjucih* signala koji sešalju u mozak, što opet stvara adekvatnu osnovu za silazne signale u mišiće.
ABR navodi da čak i jako ostecen mozak još uvijek ima dovoljno rezervi da preuredi električnu aktivnost i veze kako bi se integrirala biomehaničko strukturna poboljšanja u misicnoskeletni sistem, pod uslovom da su strukturna poboljšanja dovoljno znacajna (ukoliko se postigao neophodan nivo poboljsanja u strukturama-glatka muskulatura i duboka fascija).
Svako veruje da dete sa CP ima lose funkcije, jer je mozak deteta previše oštećen da bi bio u stanju da kontrolise normalno pokrete. Na kraju krajeva, CP deca se smatraju neizlečiva zato sto je oštećenje mozga nepovratno.
ABR ima drugačiju filozofiju. Verujemo da cak i teško ozledjen mozak ima dovoljno električne plastičnosti da dopusti kontrolu motornih funkcija na normalan nacin, međutim, da bi ova plastičnost postala aktivirana, detetova musculoskeletna struktura mora biti unapredjena ( popravljena)do dovoljnog nivoa - do tzv praga plasticnosti.
Postojeće metode lečenja ne uspevaju postici oporavak motornih funkcija. Taj se onda neuspeh pripisuje oštećenju mozga.
Verujemo da odgovor leži drugde. Postojeće metode lečenja su neuspesne, ne zbog nedovoljne «rezerve» oštećenog mozga, nego zbog toga što ne pružaju dovoljno strukturalnog poboljšanja musculoskeletnog sistema. Kao rezultat toga, ostecen mozak ima "premalo dobre musculoskeletne strukture za rad " i ne može iskoristiti preostalu plastičnost (rezervu) za kontrolu motornih funkcija.
REKONSTRUKCIJA MISICNOSKELETNOG SISTEMA MORA DOCI NA PRVO MESTO!-----ONDA IDE ISPRAVLJANJE BIOELEKTRICNE AKTIVNOSTI----ONDA SPONTAN OPORAVAK MOTORNE FUNKCIJE!

Pre i nakon 5 godina ABR

Naše iskustvo sa ABR-om‏

Draga Vesna,

Evo  naše iskustvo sa ABR-om.


Mi smo krenuli sa abr vežbama u junu 2009.godine kada je Nikola imao 3 god i 2 meseca. Inače sa fizikalnom terapijom smo počelli kada je Nikola imao 27 dana i intenzivno smo vežbali do odlaska na abr. Moram da napomenem da smo na vežbe odlazili u specijalnu bolnicu za CP u Beogradu, da su nam i privatno dolazili terapeuti da vežbaju i ja sam vežbala sa detetom ali nikakav rezultat nismo videli. Radili smo vežbe po metodi Bobath i Vojta. Njegova dijagnoza je CP-kvadripareza, forma mix. Kliničkom slikom dominira jak asimetrično-tonično vratni refleks i hiperekstenzija.

Kada bi ga postavila da leži na stomaku istog momenta bi okrenuo glavu na desnu stranu, podigao guzu i u tom položaju bi bio nemoćan, nisam mogla da mu okrenem glavu na levu stranu čak ni pasivno jer je asimetrični refleks bio toliko jak da mu je okretao automatski glavu na desnu stranu. Kada bi htela da u tom položaju podiže glavu morala sam da mu na guzu stavim džak od 5 kg peska da ne bi mogao da podiže karlicu ali zbog jakog refleksa i to bi uspevao da podigne. Posle mesec dana sa abr vežbama primetila sam da Nikola spontano u položaju kada leži na stomaku okreće glavu na levu stranu, može da leži bez podizanja karlice i bez peska. Sada čak može i samostalno da se podigne na podlaktice i da se iz tog položaja okrene na leđa. Ne može samostalno da se okrene na stomak, možda ponekada ali može da se okrene na bok.

Ruke su mu dosta pokretljivije, osobodili su mu se pokreti iz ramena tako da sada može nešto i da uhvati, nije to savršeno ali ipak uspe, mada u odnosu na ono pre kada se ponašao kao da nema ruke sada sam i sa ovim zadovoljna. Kontrola glave i trupa mu je dosta bolja jer mu je trup dosta ojačao. U svim položajima u koje se postavi pasivno je mnogo bolji, lakše ga dovedem u određeni položaj i mnogo manje mu treba pomoći da bi se u tom položaju i održao.

Na prvoj proceni u junu prošle godine kada je Leonid pokušao da ga postavi da sedi na ivici kreveta Nikola je bio kao daska, ukočio je i ruke i noge i zabacio se unazad.Sada je već druga priča, kada ga postavim na ivicu kreveta on savije noge u kolenima, u početku spusti glavu ali je posle toga podigne i sedi uz moju pomoć tako što ga držim za ruke ili ispod pazuha. Hiperekstenzija je počela da popušta tako da se više ni ne zabacuje toliko unazad. Sada je više zainteresovan za igru jer može na neki način da učestvuje u njoj, raduje se kada nešto uradi sam, više brblja. Ranije nije hteo ni mogao da sedi u kolicima stalno je bio u poluležećem položaju dok sada sedi u kolicima bez problema.

Ima još poboljšanja ali ne mogu baš svega da se setim. Ja sam jako zadovoljna ABR-om i to je trenuto jedina metoda koju primenjujemo i nastaviću da radim i dalje jer definitivno daje rezultate.


Jelena.