Bio-električna plastičnost mozga

ABR dokazi pokazuju da nepopravljivost strukturnog oštećenja mozga ne čini oporavak motornih funkcija nemogucim i beznadeznim. Oštećenje mozga nije kritična prepreka za uspešnu biomehaničku rekonstrukciju, sve dok se musculoskeletnom sistemu pristupa i obraca na biomehanički efikasan način. Nema kriticne potrebe za «popravljanjemi» mozga prije pokretanja obnove i biomehaničkog sistema.
Oštećenje mozga nije kritična prepreka za uspešnu bio-mehaničku rekonstrukciju sve dok se misicnoskeletni sistem obradjuje na bio-mehanički ispravan način. Nema kriticne potrebe da se mozak "popravi" prvi.
ABR pristup čini obnovu mehaničkih struktura u musculoskeletnom sistemu svojim prvim i primarnim ciljem. Zašto? Mi podrzavamo sledeci koncept:
Mehanička transformacija misicnoskeletnih elemenata (mišići, zglobovi itd.) automatski menja parametre njihovih električnih naboja. Ovo zatim dovodi do, promene u električnoj aktivnosti ovih elemenata (na primjer, skeletni mišići), a zatim se prevodi u transformaciju *penjucih* signala koji sešalju u mozak, što opet stvara adekvatnu osnovu za silazne signale u mišiće.
ABR navodi da čak i jako ostecen mozak još uvijek ima dovoljno rezervi da preuredi električnu aktivnost i veze kako bi se integrirala biomehaničko strukturna poboljšanja u misicnoskeletni sistem, pod uslovom da su strukturna poboljšanja dovoljno znacajna (ukoliko se postigao neophodan nivo poboljsanja u strukturama-glatka muskulatura i duboka fascija).
Svako veruje da dete sa CP ima lose funkcije, jer je mozak deteta previše oštećen da bi bio u stanju da kontrolise normalno pokrete. Na kraju krajeva, CP deca se smatraju neizlečiva zato sto je oštećenje mozga nepovratno.
ABR ima drugačiju filozofiju. Verujemo da cak i teško ozledjen mozak ima dovoljno električne plastičnosti da dopusti kontrolu motornih funkcija na normalan nacin, međutim, da bi ova plastičnost postala aktivirana, detetova musculoskeletna struktura mora biti unapredjena ( popravljena)do dovoljnog nivoa - do tzv praga plasticnosti.
Postojeće metode lečenja ne uspevaju postici oporavak motornih funkcija. Taj se onda neuspeh pripisuje oštećenju mozga.
Verujemo da odgovor leži drugde. Postojeće metode lečenja su neuspesne, ne zbog nedovoljne «rezerve» oštećenog mozga, nego zbog toga što ne pružaju dovoljno strukturalnog poboljšanja musculoskeletnog sistema. Kao rezultat toga, ostecen mozak ima "premalo dobre musculoskeletne strukture za rad " i ne može iskoristiti preostalu plastičnost (rezervu) za kontrolu motornih funkcija.
REKONSTRUKCIJA MISICNOSKELETNOG SISTEMA MORA DOCI NA PRVO MESTO!-----ONDA IDE ISPRAVLJANJE BIOELEKTRICNE AKTIVNOSTI----ONDA SPONTAN OPORAVAK MOTORNE FUNKCIJE!