Naše iskustvo sa ABR-om‏

Draga Vesna,

Evo  naše iskustvo sa ABR-om.


Mi smo krenuli sa abr vežbama u junu 2009.godine kada je Nikola imao 3 god i 2 meseca. Inače sa fizikalnom terapijom smo počelli kada je Nikola imao 27 dana i intenzivno smo vežbali do odlaska na abr. Moram da napomenem da smo na vežbe odlazili u specijalnu bolnicu za CP u Beogradu, da su nam i privatno dolazili terapeuti da vežbaju i ja sam vežbala sa detetom ali nikakav rezultat nismo videli. Radili smo vežbe po metodi Bobath i Vojta. Njegova dijagnoza je CP-kvadripareza, forma mix. Kliničkom slikom dominira jak asimetrično-tonično vratni refleks i hiperekstenzija.

Kada bi ga postavila da leži na stomaku istog momenta bi okrenuo glavu na desnu stranu, podigao guzu i u tom položaju bi bio nemoćan, nisam mogla da mu okrenem glavu na levu stranu čak ni pasivno jer je asimetrični refleks bio toliko jak da mu je okretao automatski glavu na desnu stranu. Kada bi htela da u tom položaju podiže glavu morala sam da mu na guzu stavim džak od 5 kg peska da ne bi mogao da podiže karlicu ali zbog jakog refleksa i to bi uspevao da podigne. Posle mesec dana sa abr vežbama primetila sam da Nikola spontano u položaju kada leži na stomaku okreće glavu na levu stranu, može da leži bez podizanja karlice i bez peska. Sada čak može i samostalno da se podigne na podlaktice i da se iz tog položaja okrene na leđa. Ne može samostalno da se okrene na stomak, možda ponekada ali može da se okrene na bok.

Ruke su mu dosta pokretljivije, osobodili su mu se pokreti iz ramena tako da sada može nešto i da uhvati, nije to savršeno ali ipak uspe, mada u odnosu na ono pre kada se ponašao kao da nema ruke sada sam i sa ovim zadovoljna. Kontrola glave i trupa mu je dosta bolja jer mu je trup dosta ojačao. U svim položajima u koje se postavi pasivno je mnogo bolji, lakše ga dovedem u određeni položaj i mnogo manje mu treba pomoći da bi se u tom položaju i održao.

Na prvoj proceni u junu prošle godine kada je Leonid pokušao da ga postavi da sedi na ivici kreveta Nikola je bio kao daska, ukočio je i ruke i noge i zabacio se unazad.Sada je već druga priča, kada ga postavim na ivicu kreveta on savije noge u kolenima, u početku spusti glavu ali je posle toga podigne i sedi uz moju pomoć tako što ga držim za ruke ili ispod pazuha. Hiperekstenzija je počela da popušta tako da se više ni ne zabacuje toliko unazad. Sada je više zainteresovan za igru jer može na neki način da učestvuje u njoj, raduje se kada nešto uradi sam, više brblja. Ranije nije hteo ni mogao da sedi u kolicima stalno je bio u poluležećem položaju dok sada sedi u kolicima bez problema.

Ima još poboljšanja ali ne mogu baš svega da se setim. Ja sam jako zadovoljna ABR-om i to je trenuto jedina metoda koju primenjujemo i nastaviću da radim i dalje jer definitivno daje rezultate.


Jelena.